Zva­nič­na do­ku­men­ta­ci­ja dr­žav­nih or­ga­na po­ka­zu­je da je u pro­je­kat iz­grad­nje vo­de­nog gra­da u Bu­dvi od 2006. do 2011. go­di­ne iz bu­dže­ta in­ve­sti­ra­no sko­ro se­dam mi­li­o­na eura, iako su za sve to vri­je­me oba­vlje­ni sa­mo pri­prem­ni i gru­bi ra­do­vi, ko­ji su iz­no­si­li sve­ga oko mi­li­on. Na lo­ka­ci­ji na br­du To­pliš, gdje je Op­šti­na Bu­dva 2006. go­di­ne pla­ni­ra­la iz­grad­nju ve­le­pe­nog vo­de­nog gra­da, do 2011. go­di­ne ni­je bi­lo ni­ka­kvog objek­ta, ni­ti je pro­je­kat išao da­lje od po­čet­ne fa­ze.
Ipak, re­vi­zi­ja za­vr­šnih ra­ču­na op­štin­skog bu­dže­ta po­ka­za­la je da je no­vac is­pla­ći­van upr­kos to­me što su ra­do­vi po­sto­ja­li sa­mo na pa­pi­ru. Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo pro­vje­ra­va gdje je oko šest mi­li­o­na eura za­vr­ši­lo i za ko­li­ko je dr­žav­ni bu­džet ošte­ćen. Ovo tu­ži­la­štvo je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na otvo­ri­lo is­tra­gu u afe­ri „Vo­de­ni grad”. Pod lu­pom tu­ži­la­štva po­seb­no su is­pla­te iz dr­žav­nog bu­dže­ta na ime fik­tiv­nih ra­do­va na lo­ka­ci­ji To­pliš.
Struk­tu­ra tro­ško­va za ovaj fik­tiv­ni pro­je­kat je ta­kva da je Op­šti­na pr­vo ga­ran­to­va­la za kre­dit ki­par­skoj fir­mi Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid. Taj kre­dit ni­je pla­ćan, ak­ti­vi­ra­na je ga­ran­ci­ja, i Op­šti­na je uz ka­ma­te pla­ti­la NLB ban­ci dva i po mi­li­o­na eura. Osim to­ga, dva mi­li­o­na za vo­de­ni grad uze­la je 2007. go­di­ne i kom­pa­ni­ja Mo­nin­vest, či­ji je su­vla­snik jed­no vri­je­me bio i pred­sjed­nik Po­li­tič­kog sa­vje­ta DPS-a Sve­to­zar Ma­ro­vić. Pre­ma tvrd­nji pred­stav­ni­ka bu­dvan­ske opo­zi­ci­je, i taj kre­dit je ot­pla­ti­la Op­šti­na, i to u iz­no­su od dva i po mi­li­o­na eura, uzi­ma­ju­ći u ob­zir pri­pa­da­ju­će ka­ma­te. Pre­ma toj ra­ču­ni­ci, iz bu­dže­ta je ot­pla­će­n 4,1 mi­li­on eura kre­di­ta ko­je su uze­le fir­me pod kon­tro­lom Ma­ro­vi­ća (ne ra­ču­na­ju­ći ka­ma­te za Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid), i 1,7 mi­li­o­na na ime ra­do­va ko­ji re­al­no ni­je­su ni iz­vo­đe­ni.
U za­vr­šnom ra­ču­nu bu­dže­ta Op­šti­ne Bu­dva 2009. go­di­ne na­vo­di se da je na ime ra­do­va za iz­grad­nju vo­de­nog gra­da is­pla­će­no 1.497.611 eura. U za­vr­šnom ra­ču­nu op­štin­skog bu­dže­ta 2010. go­di­ne, vi­di se da je za vo­de­ni grad is­pla­će­no 740.328 eura, a po za­vr­šnom ra­ču­nu bu­dže­ta za 2011. is­pla­će­no je 118.040 eura. Na ime kre­di­ta is­pla­će­na su če­ti­ri i po mi­li­o­na, a iz bu­dže­ta je is­pla­će­no oko dva mi­li­o­na i 355 hi­lja­da eura. Ukup­no, pro­je­kat vo­de­ni grad je po­re­ske ob­ve­zni­ke ko­štao 6.855.797 eura, a da su ukup­ni ra­do­vi od 2006. do 2012.go­di­ne mo­gli da ko­šta­ju naj­vi­še mi­li­on, jer se na To­pli­šu za sve to vri­je­me ni­je išlo da­lje od pri­prem­nih ra­do­va.
Gdje je ne­sta­lo oko šest mi­li­o­na eura tre­ba­lo bi da ot­kri­je dr­žav­no tu­ži­la­štvo, ko­je je još 2011. go­di­ne pre­u­ze­lo kom­plet­nu do­ku­men­ta­ci­ju o iz­grad­nji vo­de­nog gra­da.
O ka­kvom se nezakonitom ak­tu ra­di po­ka­zu­je i či­nje­ni­ca da je tek 2014. go­di­ne Op­šti­na Bu­dva sklo­pi­la ugo­vor sa in­ve­sti­to­rom o iz­grad­nji vo­de­nog gra­da na To­pli­šu. Na­i­me, na ten­der se ta­da ja­vi­la ru­ska fir­ma Akva­te­ra so­lušns, ko­ja je prak­tič­no ci­je­li pro­je­kat po­kre­nu­la od nu­le.
Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, sko­ro svi op­štin­ski čel­ni­ci od 2006. do 2011.go­di­ne sa­slu­ša­ni su u tu­ži­la­štvu zbog ove afe­re, ko­ja je bu­dže­tu na­ni­je­la vi­še­mi­li­on­sku šte­tu.
In­te­re­sant­no je da je Dra­go­ljub Dvo­ja­ko­vić, je­dan od osni­va­ča ki­par­ske fir­me Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid, u ku­mov­skim ve­za­ma sa pre­mje­ro­vim sa­vjet­ni­kom Alek­san­drom Ti­či­ćem. Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid je sa Op­šti­nom Bu­dva po­sti­gao mi­li­on­ski ugo­vor o iz­grad­nji akva par­ka 2006. go­di­ne, u vri­je­me ka­da je Ti­čić bio grad­ski me­na­džer. Uz Dvoj­ko­vi­ća, osni­va­či fir­me ko­ja je pla­ni­ra­la da gra­di akva park na br­du To­pliš bi­li su i sin Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, Mi­loš Ma­ro­vić, i po­koj­ni bi­zni­smen Dra­gan Be­ći­ro­vić.
Ka­da je kon­tro­verz­na fir­ma for­mi­ra­na na Ki­pru u ok­to­bru 2005, Be­ći­ro­vić i Dvo­ja­ko­vić ima­li su po 200 ak­ci­ja, a Ma­ro­vić 150. Ta­da je vri­jed­nost jed­ne ak­ci­je iz­no­si­la euro. Bez ob­zi­ra što ova kom­pa­ni­ja ni­je ima­la ne­ki po­slov­ni re­zul­tat iza se­be, ni­ti ade­kva­tan bi­znis plan, do­bi­li su mi­li­on­ski po­sao iz­grad­nje vo­de­nog gra­da na To­pli­šu, upra­vo u vri­je­me ka­da je Ti­čić, Dvo­ja­ko­vi­ćev kum, bio je­dan od čel­ni­ka bu­dvan­ske op­šti­ne.
Ne­dav­no uhap­še­ni Ti­čić u ka­bi­ne­tu pre­mi­je­ra i li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vić do sko­ro je oba­vljao du­žnost sa­vjet­ni­ka za pred­u­zet­ni­štvo i stra­na ula­ga­nja. Ti­čić je i pro­šle go­di­ne uhap­šen u slu­ča­ju „Ko­šljun”, ka­da je op­tu­žen za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pri­li­kom pro­da­je op­štin­ske imo­vi­ne Bu­dva­ni­nu Vi­du Ra­đe­no­vi­ću.
Pri­je de­se­tak da­na Ti­čić je opet uhap­šen, ovog pu­ta po­vo­dom op­tu­žbi za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja u afe­ra­ma „Pla­to na Ja­zu” i „TK cen­tar”.
Me­đu­tim, i bu­dvan­ska kom­pa­ni­ja Mo­nin­vest uze­la je 2007. go­di­ne kre­dit od dva mi­li­ona eura za grad­nju akva par­ka na br­du To­pliš. To je po­ka­zao i iz­vje­štaj Cen­tral­ne ban­ke o po­slo­va­nju ban­ke, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić.
Na če­lu Mo­nin­ve­sta na­la­zio se Dra­gan Se­ku­lić, je­dan od osu­đe­nih u slu­ča­ju „Za­va­la”, a jed­no vri­je­me su­vla­snik je bio i Sve­to­zar Ma­ro­vić.
Sre­di­nom 2011. go­di­ne in­spek­to­ri su po na­lo­gu spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal ušli u pro­sto­ri­je Op­šti­ne Bu­dva i uze­li kom­plet­nu do­ku­men­ta­ci­ju u ve­zi sa ugo­vo­rom ko­ji je lo­kal­na upra­va po­sti­gla sa ki­pars­kom fir­mom o iz­grad­nji vo­de­nog gra­da na br­du To­pliš. Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja su ta­ko sva­ki do­ku­ment ko­ji se od­no­sio na iz­grad­nju vo­de­nog gra­da pre­u­ze­li i od­ni­je­li za Pod­go­ri­cu.
Ra­ni­je je MANS pod­nio kri­vič­ne pri­ja­ve spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal (ta­da Đur­đi­ni Ni­ni Iva­no­vić) pro­tiv užeg ru­ko­vod­stva Op­šti­ne Bu­dva, ko­je je po­sre­do­va­lo i sta­vi­lo pot­pi­se na ugo­vor sa ki­par­skom kompa­ni­jom Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­ted, zbog sum­nje da je ci­je­li po­sao na­nio mi­li­on­sku šte­tu po­re­skim ob­ve­zni­ci­ma.
Pre­ma po­da­ci­ma do ko­jih je 2012. go­di­ne do­šao Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a, iza ki­par­ske kom­pa­ni­je Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid, či­ji je kre­dit go­di­na­ma vra­ća­la Op­šti­na Bu­dva, sto­je Mi­loš Ma­ro­vić, sin pred­sjed­ni­ka Po­li­tič­kog sa­vje­ta DPS-a Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, bi­zni­smen Dra­gan Be­ći­ro­vić ko­ji je ka­sni­je ubi­jen u Bu­dvi i Be­o­gra­đa­nin Dra­go­ljub Dvo­ja­ko­vić.
Pro­blem je na­stao 2006. go­di­ne, od­mah na­kon za­klju­če­nja ugo­vo­ra sa kom­pa­ni­jom Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­ted, ima­ju­ći u vi­du da joj je Op­šti­na po­vje­ri­la pro­je­kat iz­grad­nje ve­li­kog vo­de­nog gra­da, a da „Ki­pra­ni” ni­je­su uop­šte ni­je­su ras­po­la­ga­li ni osnov­nom struk­tu­rom ka­pi­ta­la da bi ot­po­če­li po­sao.
For­mi­ra­ju­ći svo­ju fir­mu u Cr­noj Go­ri, na­zva­nu „Akva park”, kom­pa­ni­ja sa Ki­pra se uz pri­ba­vlje­ne ga­ran­ci­je Op­šti­ne kre­dit­no za­du­ži­la kod Mon­te­ne­gro­ban­ke na iz­nos od 1,6 mi­li­o­na eura, u na­mje­ri da na šest hek­ta­ra op­štin­ske ze­mlje, ko­ju su do­bi­li na za­kup od 20 go­di­na, poč­ne iz­grad­nju vo­de­nog gra­da. Me­đu­tim, vr­lo br­zo je po­sta­lo ja­sno da od sve­ga ne­će bi­ti ni­šta.
Na­i­me, „Ki­pra­ni” su od ovog pro­jek­ta ve­o­ma br­zo od­u­sta­li, to jest, uop­šte ni­je­su ni po­či­nja­li da gra­de. Ko­nač­no, te­ret ot­pla­te kre­di­ta ko­ji su po­di­gli, pao je „na le­đa” bu­dvan­ske op­šti­ne. Za šta je po­tro­še­no tih 1,6 mi­li­on eura, ni­je po­zna­to. Ova fir­ma je ku­pi­la ne­ku opre­mu za iz­grad­nju akva par­ka, i ona je go­di­na­ma bi­la smje­šte­na u kon­tej­ne­ru u bar­skoj lu­ci, a Op­šti­na je sno­si­la tro­ško­ve i tog la­ge­ro­va­nja.
M.V.


Zaduživao se i Mi­raks

Zva­nič­no, na­kon što je Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid uzeo no­vac, a Bu­dvi osta­vio du­go­ve, Op­šti­na je pre­go­va­ra­la sa ru­skom kom­pa­ni­jom Mi­raks, ko­ja je ta­da za­po­če­la iz­grad­nju na­se­lja na Za­va­li, ka­ko bi oni pre­u­ze­li i pro­je­kat iz­grad­nje na br­du To­pliš. Pr­vo­bit­no, pred­stav­ni­ci ove ru­ske fir­me pri­hva­ti­li su po­sao, a on­da su na br­du To­pliš otvo­ri­li di­sko­te­ku na­zva­nu „Mi­rakl landž”, ko­ja ni­je bi­la du­go u funk­ci­ji. Ra­do­vi na sa­moj iz­gra­di vo­de­nog gra­da ni­je­su ni ta­da kre­nu­li, iako je i ru­ski Mi­raks uzeo kre­dit da to za­vr­ši, ali ko­li­ko je nov­ca uze­to i ko je za to ga­ran­to­vao za­sad ni­je po­zna­to.
Op­šti­na je po­tom da­la u za­kup ze­mlji­šte na br­du To­pliš, na ko­me je bi­la pred­vi­đe­na iz­grad­nja vo­de­nog gra­da kon­tro­verz­noj fir­mi Top hil, ko­ja je ta­mo otvo­ri­la di­sko­te­ku.


Pro­vje­ra­va­ju pra­vu ulo­gu Mo­nin­ve­sta

Pre­ma zva­nič­noj do­ku­men­ta­ci­ji ko­ja je pra­ti­la pro­je­kat iz­grad­nje vo­de­nog gra­da, pred­u­ze­će Mo­nin­vest ni­ka­da ni­je uče­stvo­va­lo u nje­go­voj iz­grad­nji, ni­ti se zna­lo za­što bi ono od Pr­ve ban­ke do­bi­lo kre­dit od dva mi­li­o­na za taj pro­je­kat. To pi­ta­nje po­se­bo ra­za­ma­tra spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo.
Dvo­mi­li­on­ski kre­dit kod Pr­ve ban­ke Mo­nin­vest je uzeo 31. ja­nu­a­ra 2007. go­di­ne, u isto vri­je­me ka­da se za isti pro­je­kat za­du­ži­la i ki­par­ska fir­ma Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid.